Svet je prepun čudnih spojeva, kontradiktornosti, suprotnosti koje se privlače. Kada kažemo vinograd, pomislimo na očaravajuće vinogorje Toskane. Kada kažemo vinski putevi, prva asocijacija je kako krstarimo Francuskom sa ciljem da u podrumima sa viševekovnom tradicijom upoznamo sve tajne vrhunski vina. Kada kažemo domaća vina, setimo se Rajačkih pimnica, Oplenca, Aleksandrovačke župe, Smederevskog vinogorja i Fruške gore. Kada kažemo Lazarevac i Kolubara, setimo se bagera, uglja, slavne Kolubarske bitke. Ipak samo vrhunski poznavaoci će reći da se u Lazarevcu i okolini prave vina koja osvajaju zlatne medalje u zemlji ali i na najprestižnijim svetskim takmičenjima.

Vinograd u blizini Lazarevca

Vinski eksperti kažu da se u zeočkim vinima oseća tajni začin. Miris ugljene prašine koji je ušao u svaku poru života kolubaraca, pa i u vino. Ta aroma je simbol želje i upornosti da se otrgne parče najplodnije zemlje, da se nastavi tradicija predaka, da se napravi najslađe grožđe i na kraju najkvalitetnije vino. Iz inata, upornosti, iz ljubavi prema tradiciji i vinogradarstvu.

Vinarija ”Zorča”

Sudbina srpskog vinogradarsva nije mimoišla ni vinograde u Lazarevcu. Vekovna tradicija, tradicionalne domaće sorte, čuvena najlepša vina, polako su nestajala. Razne bolesti, na koje domaće sorte nisu bile otporne, ali i velika ulaganja za koje srpski seljak pod udarima socijalizma nije bio spreman, samo su neki od razloga nestanka vinograda i zatvaranja vinarija. Sa jačanjem privatnog preduzetništva i poljoprivrede, ponovo se rađa ideja da Srbija dobije vinograde. Novac stečen na druge načine moćnici ulažu u vinske kuće, tržište jača, popularnost raste. Dovoljno da i mali poljoprivrednici na inicijativu države, uz subvencije za prve čokote, ponovo podignu vinograde i počnu da prave vino.

Vino Pečat- 90 poena Robert Parker

Sađene su najpre proverene stone sorte: Muskat Hamburg, Muskat Italija, Afuz Ali i Cardinal. Poznate svetske vinske sorte: Vranac, Chabernet Sauvignon, Shardonnay. Uspešan uzgoj i kvalitet vina podstakao ih je da se vrate i autohotonim sortama. Zasađene su: Smederevka, Prokupac i Tamjanika.

Vinarija ”Milojević” Zeoke

Prvi zapisi da se vino pravi u Zeokam kod Lazarevca datiru iz 1428. godine. Poštujući tradiciju ljubavi prema vinogradarstvu i vinarstvu, Zeočani su 2008.godine osnovali Udruženje vinogradara, vinara i ljubitelja vina pod nazivom “Zeočki vinogradi”. Cilj im je bio da vrate plavetnilo čokota na ove prostore. Da su u tome uspeli svedoči i tradicija duga 12 godina, koliko postoji Festival vina u Lazarevcu.

Festival vina u Lazarevcu po prvi put na otvorenom

Tokom ovogodišnjeg praznika vina koji je po prvi put održan na otvorenom, u pešačkoj zoni u Lazarevcu, predstavljeno je preko 300 probranih vinskih etiketa. Učešće je uzelo preko 50 vinarija iz zemlje. Ni ove godine nije zaboravljen prvobitan cilj, to je afirmacija i promocija lazarevačkih vinskih sorti. Svoja vina predstavilo je deset vinarija sa ovog područja.

Vrhunska vina i rakija

Na festivalu su svoje mesto našle nagrađivane vinske kuće, proizvođači autohtonih sorti vina odabrani posebnom selekcijom organizatora. Selektor festivala Nenad Andrić je naglasio da je svake godine posebno mesto na festivalu ostavljeno za vinske kuće do sada nepoznate široj javnosti ali sa vinima izuzetnog kvaliteta.

Najpoznatije vinske kuće u Lazarevcu

Učešće su uzele vinarije : Art wine, Despotika, Kiš, Yotta, Mačkov podrum, Ravnica, Trilogija, Rakićević, Vinis, Rnjak, Podrum Đorđević, Romansa, Čaša vina i priča, Magaza, Matalj, Živković, Radovanović…Ova imena govore o značaju festivala za promociju Lazarevca, kao i srpskog vinogradarstva uopšte. Vernost ovih vinarija manifestaciji i uprkos trenutnoj epidemiološkoj situaciji, još jednom potvrđuje da je lazarevački festival vina već odavno osvojio simpatije najvećih domaćih vinskih kuća. Selektori su mu dali epitet najomiljenijeg vinskog festivala u zemlji.

Besplatan ulaz i degustacija

Za one koji su do sada propustili svih 12 vinskih praznika, sledeća godina je prava prilika da posetite Lazarevac. Ipak to nije jedina mogućnost. Turistička organizacija je napravila Vinski put, a vinarije često svoje podrume otvaraju za turiste. Među njima je Carpe Diem, vinarija koja je sa svojim Vrancem na festivalu u Bergamu osvojila prestižnu zlatnu medalju. Tu je i Milojević vinarija sa vinima koja na svakom većem festivalu u zemlji osvojaju zlato ili srebro. Najomiljenija vina su ipak u vinariji ”Srž” Milovanović, koja od nedavno ima i svoju vinoteku u samom centru Lazarevca.

Najmlađa u Lazarevcu je vinarija ”Zorča”. Vinogradi i vinska kuća smešteni su na obroncima gde se vodila čuvena Kolubarska bitka. Sam ambijent, ali pre svega pogled na Lazarevac i okolinu, kao i prelepa priroda mame posetioce.

Na kraju ove priče moramo reći i da se vinogradari na ovim prostorima bore za opstanak. Za nekoliko godina pojedine vinske kuće neće postojati. Neki vinogradi će biti prekopani, podrumi srušeni. Crno blago je ipak prioritet. Vinogradari ipak ne odustaju, već traže lokacije za nove zasade i nove, još lepše i modernije vinske podrume. Tradiciju ipak neće napustiti, savremena tehnologija, i pored toga što olakšava pripremu vina, ipak ne doprinosi njegovom kvalitetu i onoj gotovo magijskoj vezi između vinara i grožđa tokom pripreme ovog božanskog pića. Ruke koje su rezale lozu, kopale vinograd, brale grožđe a zatim ga gnječile i cedile moraju biti ruke radnika, žuljevite i crne. Samo kod takvih proizvođača probajte domaća vina.